Шеф Катедре

др ум. Драгана С. Јовановић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

НАГРАДЕ / ПРИЗНАЊА
„Златна значка” Културно просветне заједнице Србије, за трајни допринос култури државе Србије, Београд, 2010.
Друга награда за композицију “АБ РЕ 1999” (за електричну гитару и симфонијски оркестар), International Composing Competition Jury Meeting– 2 agosto, Bologna, Italy, 1999.
Финалиста првог такмичења у композицији “Санта Цецилиа”, Италија, Алба Адриатица 1999.
Награда из фонда “Стеван Христић” за дипломски рад “Усијање”, Београд. 1983.
Сребрна медаља Универзитета Умезтности, Београд. 1983.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ И ОДГОВОРНОСТИ
Члан жирија на “2013. Ninetheen Edition International Composing Competition Jury Meeting – 2 agosto``, Bologna, Italy , 2013.
Председник жирија на Четвртом такмичењу музичких школа у теоретским дисциплинама „Александар Шаца Путник“, Краљево, 2012.
Председник жирија на Четвртом такмичењу музичких школа у теоретским дисциплинама „Александар Шаца Путник“, Краљево, 2010.
Члан жирија на Трећем такмичењу музичких школа у теоретским дисциплинама „Александар Шаца Путник“, Краљево, 2009.
Члан жирија на Другом такмичењу музичких школа у теоретским дисциплинама „Александар Шаца Путник“, Краљево, 2008.

Члан жирија на Првом такмичењу музичких школа у теоретским дисциплинама „Александар Шаца Путник“, Краљево, 2007.
Члан жирија на Првом интернационалном такмичењу “9e Rencontres d'Ensembles de Violoncelles de Beauvais, France”, Beauvais, France, 2001.
Члан жирија на “2001. Seventh Edition International Composing Competition Jury Meeting – 2 agosto``, Bologna, Italy , 2001.

Шеф Одсека

мр Милош Златкалик

редовни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

Композитор и теоретичар. Студирао композицију код Василија Мокрањаца и Рајка Максимовића. Предавао у Школи за музичке таленте у Ћуприји. На Факултету предаје од 1996; у звању редовног професора од 2011.
Важније композиције: Манасија за мешовити хор (стихови Васка Попе); О Саралинди, Зингуу и војводи кога је прогутао Голем – бајка за велики оркестар; Наизглед безазлена игра за вибрафон, чело и клавир; Четири визије одсутности за гудачки оркестар, Бука у унутрашњој тишини за флауту, обоу, кларинет, клавир и удараљке.

Као теоретичар, објављивао у домаћим и страним зборницима и часописима; учествовао на бројним симпозијумима и држао предавања по позиву на четири континента. Области истраживања: анализа музике двадесетог века; веза књижевности и музике; психоаналитички аспекти музичке анализе. Коаутор је књиге Пролонгација и структурни нивои у посттоналној музици, као и електронског уџбеника музичке анализе.
Имао је бројна административна и организациона задужења (шеф Катедре, шеф Одсека, заменик председника Савета Универзитета, члан Сената, представник Удружења композитора Србије у Европској алијанси композитора).
Дипломирао такође на Одсеку за енглески језик и књижевност Филолошког факултета. Превео на енглески неколико књига и више десетина чланака. Члан је Удружења композитора Србије, Музиколошких друштава Србије, Републике Српске и Аустралије и Међународне фондације Џејмс Џојс.

др Аница Сабо

редовни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

мр Светислав Божић

редовни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

Светислав Божић (22.05.1954. композитор, музички теоретичар и педагог) је редовни професор Факултета музичке уметности, Универзитета у Београду и дописни члан Српске академије науке и уметности. У опусу Светисава Божића је преко 220 композиција различитих жанрова од солистичких, камерних, хорских, оркестарских до вокално-инструменталних. Аутор је 14 књига из области музичке теорије.

Поред педагошке делатности на матичном Факултету музичке уметности у Београду, Светислав Божић је држао предавања и у иностранству:
• Мастер клас на Државном конзерваторијуму Чајковски у Москви (Русија) за студенте композиције у простору Рахмањиновског корпуса,
• Мастер клас за студенте уметности Института за уметност Државног конзерваторијума у Владимиру (Русија),
• Предавање на Бањалучком бијеналу – на међународном такмичењу пијаниста 2014. са аудио-визуелном презентацијом музике за клавир која је изведена у Француској, Швајцарској, Русији и Србији.

Божић је несумњиво један од најзначајнијих композитора савремене српске уметничке музике. Његов тонски архипелаг уважава традицију, али је у много чему надилази. Помера поља консонантног и конвенционалног третмана хоризонтале и нужно вертикале, подразумевајући сву креативну релативност појмова консонантно и дисонантно. Тај принцип благог померања гравитације од консонантног ка контролисано дисонантном пољу звучања, нарочито је уочљив у његовој духовној хорској музици.

У том смислу треба указати на 10 хорских дела изведених на Летњој духовној академији у манастиру Студеници од 1992. до 2005: Литургија Св. Јована Златоустог (прва), Опело, Свеноћно бденије, Сербиа (стихови М. Црњански), Плава гробница (стихови М. Бојић), Врата спаса (стихови Р. П. Ного), Светосимеоновска духовна плетеница (стихови Ђ. Николић) са хором Абрашевић и диригентом М. Панчићем, затим још једна Литургија Св. Јована Златоустог (друга), Празнично вечерње, које је извео Српски камерни хор и диригент Ђ. Павловић и Духовна лира за мушки хор (стихови Владика Николај Велимировић) коју је извео Српски мушки хор.

Продекан за наставу

др ум. Иван Бркљачић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ivanbrkljacic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

ИВАН БРКЉАЧИЋ је рођен 28.02.1977. године у Београду. Дипломирао је 2001. године на Факултету музичке уметности, Одсек за композицију и оркестрацију, у класи Срђана Хофмана, ред. проф. На истом Факултету је 2005. године, у класи Зорана Ерића, ред. проф, завршио магистарске студије композиције, а затим је 2012. одбранио докторски уметнички пројекат, на тему „Истар“ – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, рађен под менторством Срђана Хофмана, ред. проф.

Композиције Ивана Бркљачића извођене су много пута у Београду и осталим градовима Србије, међу којима се у скорије време издвајају два извођења. Премијера клавирског концерта ИТ! у Коларчевој задужбини, са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и симфонијским оркестром РТС-а, као и премијерно извођење инструменталног театра Истар, у отвореном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану. Такође, његова дела извођена су у Белгији, Холандији, Канади, Шведској, Бразилу, Чешкој Републици, Италији, Аустрији, Словенији, Босни и Херцеговини, Пољској, Немачкој, Хрватској, Македонији, Француској, Румунији, Мађарској, Јапану и Аустралији (2010. композицијом Jinx, у извођењу аустралијског Modern Music Ensemble-a и диригента Daryl Pratt-a су отворени Светски дани музике у Сиднеју). По поруџбини је писао композиције за Београдску филхармонију, хор Collegium musicum, европски пројекат МУСМА, фестивале Бемус и Белеф, словеначке ансамбле Славко Остерц и 4Saxess, трио Покрет, трио Тембр, квартет Мокрањац, трио Сингидунум, ансамбл Градилиште, трио Donne di Belgrado, итд. Сарађивао је са иностраним ансамблима као што су: Остравска банда из Чешке републике, Blindman из Белгије, L’Ensemble Portmanto из Канаде, итд.

Иван Бркљачић jе компоновао музику за бројне позоришне представе, које су постављене на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта, Битеф театра, итд, односно у позориштима у Зрењанину, Вршцу, Суботици, Бања Луци, Подгорици, Будимпешти и Ерлангену у Немачкој.

Бркљачић је аутор музике за целовечерњи играни филм Устаничка улица, у режији Мирослава Терзића. Од 1999. године био је запослен као професор музичких облика у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду. Од школске 2005/06. године ради у звању асистента, затим од 2010/11. у звању доцента, а од 2015/16. у звању ванредног професора на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за музичку теорију.

На 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23. и 24. Међународној трибини композитора делује као селектор програма. Идејни је творац новог концепта Трибине који се од 2007. представља новим слоганима: Ретроспектива, Нове минијатуре, Одјеци простора – омаж Љубици Марић и Василију Мокрањцу, Музички театар, У сјају гласа, Музичко градилиште, Искорак у необично, У знаку јубилеја награде Мокрањац и Музичка кутија.

Добитник је следећих признања:
- Мокрањчева награда за 2005. годину, за композицију Када се СЕДАМ пута дигне завеса, за симфонијски оркестар,
- Статуета 41. Софест фестивала (2012) за најбољу оригинално компоновану музику, за филм Устаничка улица,
- Годишња награда часописа Музика класика, за 2012. годину, у категорији примењена музика (за филм Устаничка улица)


Члан је Удружења композитора Србије од 2001. године.

мр Предраг Репанић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

Pођен 1958. године у Славонском Броду (данашње Републике Хрватске). Дошавши у Београд 1977. године, прво је студирао музику приватно (Андрије Галун), а потом, као Универзитет уметности научника, завршио је БА и магистрирала у класи професора Срђана Хофмана. Његови радови обухватају различите облике и жанрова, како вокалним и инструменталним, за солисти и симфонијским ансамблима подједнако. Његови комади су изведена на различитим догађајима, концертима и фестивалима у земљи и иностранству, као што је музика у Србији, Преглед музичког стваралаштва у (бивша) Југославија (ТМСЈ) у Опатији, Међународни Прегледи композитора у Новом Саду и Београду, "Еуропхониа" фестивалу у Загребу, "Опен Музика" Фестивал у Милану, у музичке вечери у програму РТС-а 3, концерт циклуса Београдске филхармоније, "Исток-Запад" фестивал у Аргентини, итд postoji студио снимци већина њих у архиви Радио-телевизије Србије и Соунд Студио fakulteta музичке уметности (ФМУ) у Београду.

Ови наступи су од стране угледних ансамблима и извођачима (М. Јагушт, С. Робинсон С. Белић, Л. Станковић, Љ. Јовановић, И. Ласзко, Д. Ачкун А. Гргин, Г Арбонелли Д. Матић -Маровић). Репанић је освојио више анонимних такмичења Удружења композитора Србије (УКС). Он је такође освојио јавних признања за своје композиције: Тхе "Јосип Славенски" награду, студента Октобарска награда, као и награду Василије Мокрањац Фондације. Као стипендиста немачке Института за савремену музику (ИМД), похађао је 35. Међународни Нев Мусиц курс на Дармстадт, укључујући предавања Х. Лацхенманн и И. Ксенакиса и био активни учесник у току дао Б. Фернеихоугх. Он је такође активна као учитељ и теоретичар. Након његове студијске посете Берлину (1993), он је додељено као професор контрапункт и анализу на Факултету музичке уметности (ФМУ).

мр Милана Стојадиновић-Милић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: +381 63 88 22 664
E-пошта: milanasmilic@gmail.com
Биографија

Милана Стојадиновић-Милић (1962,Београд) композитор, магистар уметности, Факултет музичке уметности у Београду. Ванредни професор на Катедри за музичку теорију ФМУ. Члан Удружења композитора Србије.

Значајнија дела:
Симфонијска : Мимикрија, Аурора бореалис-симфонијска слика, Duo simbolico (клавир и симфонијски оркестар)
Камерна: дувачки квинтет Калеидоскоп, гудачки квартети Мелодија и Рок-џез-рол етида на распродаји, Еол (три виолончела), Neoromantico 1 (флаута, виолина,клавир), Neoromantico 2 (кларинет, виолина, клавир), Dream (флаута и клавир), Соната за виолину и клавир, Tango per tre (виолина, виолончело, клавир) Танго сентиментал (виолина, бандонеон, контрабас, клавир)...
Вокална: Сузе циклус десет минијатура (сопран, алтфлаута,клавир), Исечак међувремена (сопран, флауту,клавир), Песме о сну вокални циклус (сопран и клавир), Плава песма и Предосећање (мецосопран и клавир).
Клавирска: Небо над Студеницом-мозаик за Јелицу, Свита , композиције за ученике основних и средњих музичких школа – Тајни агент са Тимпаниуса-мини рапсодија, И би светлост!, Рок-џез-рол етида, Шопенеса, Првозвани...
Извођења: концерти, радио и телевизијски програми, фестивали (БЕМУС, Челофест, Међународна трибина композитора, Музика у Србији, Музички биенале, Трибина музичког стваралаштва Југославије, Нови танго после Пјацоле) у Србији, Хрватској, Словенији, Републици Српској, Бугарској, Грчкој, Француској, Италији, Немачкој, Холандији, Великој Британији. Снимци дела на компакт дисковима у земљи и иностранству и у оквиру међународног пројекта Contemporary Music From the Balkans.

Добитница десет награда за композиторски рад на конкурсима, међународним закмичењима и трибинама у земљи и иностранству.
Њена биографија уврштена у девет издања лексикона Who is who in Classical musicбританске издавачке куће Europa Publications.
Аутор теоријских радова Четири духовна стиха Марка Тајчевића-снага призме у преламању модалног и тоналног и Хармонска анализа као стваралачки процес-метод Дејана Деспића.

др Зоран Божанић

доцент за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

мр Гарун Малаев

доцент за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: +381 60 47 12 960
E-пошта: garun@beograd.com
Биографија

Гарун Малаев је рођен 1960. у Русији. Дипломирао је композицију на Московском конзерваторијуму „П.И.Чајковски“ с одличним успехом и најбољим просеком у генерацији. Магистарске студије из композиције завршио је у Београду (класа професора С.Хофмана). Од 1995. ради на Факултету музичке уметности у Београду на катедри за теоријске предмете. Композиторски опус Г.Малаева садржи преко 30 наслова оркестарских, камерних, клавирских и вокалних дела, многа од којих су јавно извођена у реномираним концертним салама Москве (Мала и Велика сала Московског конзерваторијума, Рахмањиновска сала, концертна сала „П.И.Чајковски“, музеј Скрјабина). Активно се бавио електронском, популарном и рок-музиком, наступајући са различитим саставима. Од почетка педагошког рада претежно је усредсређен на реформу теоријских предмета. Аутор је бројних теоријских радова из области епистемологије музичке науке, стилске хармоније, музичке анализе, методологије наставе хармоније, практикума и хрестоматија. Поред клавира, професионално свира класичну и електричну гитару.

др Ивана Вуксановић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Др Ивана Вуксановић (1963), музиколог, доцент је на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду где држи наставу на предметима Анализа музичких облика и Увод у музичку теорију и анализу на дипломским студијама, Правци и методе музичке теорије и анализе на мастер студијама и Музичка теорија на другој години докторских студија.

У научно-истраживачком раду бави се превасходно савременом српском музиком, али и популарном културом, историјом музичке теорије и питањима музичке форме. Објавила је две монографије: Аспекти и презначења елемената тривијалних жанрова у српској музици 20. века (Београд, ФМУ, 2006) и Хумор у српској музици 20. века (Београд, ФМУ, 2015). Учествује на националним и међународним скуповима и аутор је бројних текстова објављених у часописима за музикологију, музичку теорију и у тематским зборницима. Укључена је у више научних пројеката Катедре за музикологију ФМУ, финансираних од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

Повремено је ангажована као музички сарадник и аутор приказа, критика и есеја из области музике на Радио Телевизији Србије (Други програм Радио Београда, Други програм РТС). Члан је Удружења композитора и музичких писаца Србије, Српског музиколошког друштва и редакције зборника Катедре за музичку теорију „Музичка теорија и анализа“ (од 2010. године

др Милена Медић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Образовање
Докторска дисертација (музикологија), Факултет музичке уметности, 2010.
Магистарска теза (музикологија), Факултет музичке уметности, 2000.
Дипломски рад (музикологија), Факултет музичке уметности, 1995.

Биографија
Милена је доцент на Катедри за музичку теорију, где предаје од 1998. Њено истраживање укључује интердисциплинарнe приступe односу између музике и књижевности (текста) од средњег века до данас. У посебном фокусу су историја музичке теорије, књижевна теорија, теорија жанра, херменеутика, психоанализа, архетипска психологија, митски критицизам.

Своје радове објављивала је у Музичком таласу, Новом звуку, Трећем програму и на бројним домаћим и међународним конференцијама. Од 2000. године истраживач је на неколико музиколошких пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије и тренутно је укључена у Ерасмус+ програм као ментор истраживачког рада. Члан је Музиколошког друштва Србије од оснивања. Године 2011, била је члан Организационог и Програмског одбора међународне конференције Музичка теорија и анализа у организацији Катедре за музичку теорију. Сада је одабрана као координатор организације међународне конференције Музичка теорија и анализа за 2017. годину. Са колегом др Срђаном Тепарићем ангажована је у уређивању и публиковању зборника студентских радова презентованих на првом Годишњем сусрету студената Музичке теорије, одржаном 26. марта 2016. године.

У сарадњи са колегом мр Милошем Заткаликом, ко-аутор је првог електронског уџбеника за музику у Србији, Музичка анализа (Clio, 2001) и ко-уредник је међународне монографије Histories and Narratives of Music Analysis (Cambridge Scholars Publishing, 2013). Објавила је докторску дисертацију под називом Архетип аниме и трансформација стваралачке свести од Вагнерове Изолде до Бергове Лулу (Београд, Факултет музичке уметности, 2012).

Одабране публикације
„Ekphrastic doubling: a case study in the renaissance inter-art poetics (Petrarch, Botticelli, Marenzio, and the Ancients)“, the 13th International Conference of the Department of Musicology (Music and/or Image), Faculty of Music, Belgrade , 2016 (in print)

„The sumatraistic secret of count Sava Vladislavić’s great dreaming: anamorphic aim of theatrical doubling, an eccentric observer, and the regenerative power of collective memory“, International journal New Sound, vol. 47, 2016 (in print)

„From pain to pleasure: the troping of elegy in the renaissance Italian madrigal“, Musicology, vol. 22, 2016 (in print)

„Mocartova Čarobna frula kao kulturalna manifestacija arhetipa inicijacije i Schwarze Gredel“, u Sanda Dodik, ur., Tradicija kao inspiracija, Banja Luka, Akademija umjetnosti, 2014.

„Mia benigna fortuna: Scattered Rhyme and Scettered Renaissance Discourses on (Music) Melancholy“, u Mološ Zatkalik, Milena Medić, Denis Collins, ur., Histories and Narratives of Music Analysis, Cambridge Scholars Publishing, 2013,

„The use of nostalgia: pastoral reminiscences in Alban Berg’s opera Lulu“, u Tatjana Marković, Vesna Mikić, ur., Between nostalgia, utopia, and realities, Belgrade, Faculty of Music, 2012.

„Elektra’s memory: from hysteria to cultural history“, u Tatjana Marković,

др Ивана Илић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

E-пошта: ivanailic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Др Ивана Илић (1975) је наставник стручног предмета на Катедри за музичку теорију. Дипломирала је (Техника монтаже у клавирској музици Ерика Сатија, ментор проф. Мирјана Веселиновић-Хофман /2000/), магистрирала (Третман женског лика у опери са становишта теорије рода, ментор проф. Татјана Марковић /2005/) и докторирала (Епистемологија савремене музичке анализе, ментор проф. Соња Маринковић /2016/) на Катедри за музикологију ФМУ у Београду. Усавршавала се на семинарима и курсевима Фонда за отворено друштво и Алтернативне академске образовне мреже (Београд, 1999–2000), Центра за ново позориште и игру (Београд, 2001–2002), Central European University Summer University (Будимпешта, 2003) и Интер-универзитетског центра (Дубровник, 2004). Била је добитница стипендије Coimbra Group Scholarship for Young Researchers from Eastern Neighbouring Countries, реализоване на Institut für Musikwissenschaft Karl-Franzens Universität Graz (2010). Ауторка је књиге Фатална жена. Репрезентације рода на оперској сцени (2007) и коуредница неколико публикација. Учествовала је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Ангажована је на научном пројекту Идентитети српске музике у светском културном контексту Катедре за музикологију ФМУ (2006-), а суделовала је и у међународном научном пројекту Међунационалне везе у контексту делатности југословенских музичких институција. Случај Србије и Словеније 1945−1961 (2008–2009). Њена интересовања обухватају историју и епистемологију музичке теорије и анализе, аспекте музичке форме те и музичке институције и културалну политику у Србији. Такође је писала о музици и родним студијама, као и о српској савременој музици. Као пијанисткиња и ауторка програмских коментара наступила је на више десетина концерата Радионице за клавирску музику проф. Миланке Мишевић, у оквиру које је учествовала у снимању компакт диска Клавирска музика Јосипа Славенског. Као извођач, аутор програмског текста и музиколог-сарадник била је део уметничког пројекта Operrrra je ženskog roda (режија Бојана Ђорђева, БЕЛЕФ 2005). Чланица је Музиколошког друштва Србије и Удружења композитора Србије – Секција музичких писаца.

Секретар Катедре

др Срђан Тепарић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

тел:+381 64 23 75 382
E-пошта: teparic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Др Срђан Тепарић, музички теоретичар, дипломирао је 1999. и магистрирао 2004. године под менторством редовног професора Мирјане Живковић на Факултету музичке уметности у Београду. На истој институцији, докторирао je 2016. године, под менторством ванредног професора др Ане Стефановић.
Педагошки рад др Срђана Тепарића везан је за Катедру за општу музичку педагогију, а затим и за Катедру за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Као асистент (2000-2011) и као наставник (2011-2016), био је ангажован на предметима Анализа музичких стилова, Хармонија са хармонском анализом, Вокална литература, Музички облици, Анализа музичког дела. На Катедри за музичку теорију држи предавања из предмета Правци и методе музичке теорије и анализе.

У фокусу научно-истраживачког рада дра Срђана Тепарића јесте област музичке семантике, и истраживања у сродним областима, као што су семиотика и херменеутика. Круну наведених истраживања представља његова докторска дисертација Ресемантизација тоналности у првој половини ХХ века.
Учесник је готово свих симпозијума Музичка теорија и анализа који организује Катедра за музичку теорију. На њима је радове из области музичке теорије излагао 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2012, 2013 и 2015. године. На интернационалној конференцији Српски језик, литература и уметност у Крагујевцу учествовао је 2011, 2013, 2015 и 2016. године, а на интернационалној конференцији Дани Владе Милошевића у Бања Луци, 2013. године. Рад је излагао и на симпозијуму са међународним учешћем Музиколошког института САНУ, 2014. године.

Преко петнаест година хонорарни је сарадник музичке редакције Радио Београда 2. Аутор је многобројних музичких критика, за које је добио и награду часописа Музика класика за најбољег музичког критичара у 2014. години. Водио је и уређивао емисије посвећене класичној музици: Класику молим, Висине, Аутограм, Како слушати музику, Време музике.

мр Марко Алексић

наставник за ужу стручну област Музичка теорија

тел: +381 64 11 88 581
E-пошта: marko.aleksic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Дипломирао сам и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи ред. проф. Растислава Камбасковића. Дипломирао сам 2001. године, на Одсеку за општу музичку педагогију, са дипломским радом под називом „Густав Малер: Прва симфонија – хармонско-аналитичка студија“. Област мог професионалног научног интересовања је музичка теорија, посебно област хармоније са хармонском анализом. Још за време основних студија објављени су моји семинарски радови из предмета хармонија са хармонском анализом, музички облици и анализа музичких стилова. Објављујем научне радове и активно учествујем на научним скуповима и симпозијумима у земљи и иностранству из области музичке теорије и анализе, музикологије и музичке педагогије. У неколико наврата учествовао сам на професионалном симпозијуму „Музичка теорија и анализа“ у Београду, на „Данима Владе С. Милошевића“ у Бањој Луци (Република Српска, Босна и Херцеговина), као и на скупу под називом „Српски језик, књижевност и уметност“ у Крагујевцу (укључујући и рад „Седам балканских игара Марка Тајчевића – улога хармоније у музичком изразу“). Такође, више пута учествовао сам на „Педагошком форуму сценских уметности“ у Београду (укључујући и цитирану анализу једног од првих српских уџбеника о хармонији Милоја Милојевића), а 2010. године и на Десетој међународној конференцији одсека за музикологију ФМУ у Београду. Новембра 2007. одбранио сам магистарску тезу под називом „Експресивност хармонског језика у опери Салома Рихарда Штрауса“. Докторанд сам докторских студија музичке теорије на Факултету музичке уметности у Београду и тренутно, под менторством ванр. проф. др Ане Стефановић, радим на изради докторске дисертације „Улога хармоније у формирању мреже интерпретативних односа у немачкој опери и симфонијском лиду друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века“.

др Јелена Михајловић-Марковић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Др Јелена Михајловић-Марковић (18.5.1959), музиколог, дипломирала на ФМУ 1986. године у класи проф. Властимира Перичића са темом ”Предраг Милошевић - свестраност једне уметничке личности”. За свој дипломски рад награђена је Октобарском наградом града Београда.
На Универзитету уметности у Београду на групи за теорију уметности и медија, 2016. године одбранила докторску дисертацију “Видови организације тоналног система Сергеја Прокофјева” под менторством проф. Весне Микић..

Запослена је на Катедри за теоријске предмете ФМУ од 1994. године у звању наставника стручног предмета. Држи наставу на предметима Хармонија са хармонском анализом и Методика наставе теоријских предмета (на Мастер студијама). Ментор 13 дипломских и мастер радова из области Хармоније са хармонском анализом. Студенти су, под њеним менторством, стални учесници редовних презентација са којих се текстови објављују у зборницима студентских радова Катедре за теоријске предмете ФМУ.

Јелена Михајловић-Марковић је редовни члан комисија за пријемне испите и одбрану дипломских и мастер радова; била је ангажована и као координатор Секцијe за хармонију и хармонску анализу при Катедри за музичку теорију. Носилац је две захвалнице ФМУ. Редовни је учесник научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију, а бави се и стручним преводилаштвом(текстови објављени у Интернационалном часопису за музику Нови Звук и часопису Музикологија).

Објављени радови (избор):
- Violinske sonate Josipa Slavenskog - Zvuk br. 1, 1985.
- Analitički osvrt na stvaralaštvo Predraga Miloševića, povodom stogodišnjice rođenja – Zbornik Katedre za teorijske predmete Muzička teorija i analiza br.2, FMU, 2005.
- Analitički izazov – tonal-modalitetni kod Sergeja Prokofjeva – Zbornik Katedre za muzičku teoriju Muzička teorija i analiza br. 4, FMU, 2007.
- New Definitions of Modulations in the Music of Sergei Prokofiev – Music and Society in Eastern Europe, vol. 9 2014
- “Гудачки квартет и Симфонијета Предрага Милошевића – карактеристике композиционог писма”, објављено у Колективној монографији „МНОГОСТРУКА УМЕТНИЧКА ДЕЛАТНОСТ ПРЕДРАГА МИЛОШЕВИЋА (1904 - 1988)“, издавачи: Катедра за Музикологију ФМУ и МДС; ко-уредник монографије.

мр Сенка Белић

наставник за ужу стручну област Музичка теорија

E-пошта: senka.belic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Наставник мр Сенка Белић, музички теоретичар, дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду под менторством ванр. проф. мр Предрага Репанића анализирајући дела мајстора ренесансне вокалне полифоније из аспекта контрапункта и композиционих техника, нарочито канона. Тренутно ради на дисертацији у оквиру докторских студија из области музичке теорије на истом Факултету, где истражује утицај реторичке традиције на развој контрапункта, како у теоријској мисли тако и у музичкој пракси ренесансе.

Педагошки рад мр Сенке Белић на Катедри за музичку теорију, као вишегодишњег асистента на предметима Контрапункт и Анализа музичког дела, оријентисан је ка студентима основних академских студија готово свих студијских програма Факултета. Студенти су препознали њену посвећеност педагошком раду, те је према пројекту „Студентско рангирање факултета“ из 2014. године, заједно са својим колегом, мр Марком Алексићем, проглашена за најперспективнијег асистента Факултета музичке уметности у Београду. Остварила је сарадњу са многим професорима као што су проф. Андрија Галун, проф. мр Предраг Репанић, проф. др Зоран Божанић, проф. Владимир Тошић, проф. мр Зоран Комадина и проф. мр Иван Божичевић. Учествовала је у организацији Годишњег сусрета студената музичке теорије (2015).

Научно-истраживачки рад мр Сенке Белић усмерен је ка испитивању различитих аналитичких приступа полифоној музици ренесансе и барока, од композиционо-техничког, историјског, нумеричко-симболичког до реторичко-експресивног. Бави се и проучавањем теорије контрапункта XV и XVI века усмеравајући резултате истраживања ка данашњој педагошкој теорији и пракси. Радове је излагала на научним скуповима у земљи и окружењу.

Атила Сабо

наставник за ужу стручну област Музичке теорије

тел: +381 69 26 35 497
E-пошта: atilasabo@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Атила Сабо дипломирао је октобра 2004. године на ФМУ у Београду из предмета Хармонија са хармонском анализом са радом “Хармонски језик Модеста Мусоргског, врсте осцилација и прожимања у опери Хованшчина”. Први део магистарске тезе, рад под насловом “Елементи хармонског језика Д. Шостаковича у Осмом гудачком квартету” одбранио је фебруара 2006. Докторску тезу „Пост-тонални контекст и наративна функција хармонског језика у музици Шостаковича, Хиндемита и Бартока“ пријавио је 2011. године.

У периоду од 2006.године учествовао је на више научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију Факултета Музиче уметности у Београду, и на симпозијумима „Језик-књижевност уметност“ у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и на научном скупу „Владо С. Милошевић,Етномузиколог, композитор и педагог” у организацији Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.

У периоду од 2005. до 2011. радио је као асистент на Музичком одсеку Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Тренутно ради на Факултету музичке уметности у Београду као асистент из области музичке теорије. Дипломирао је гудачки одсек – виолу на Факулетету музичке уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића. Од 2005. до 2012 године деловао је као стални члан Београдског гудачког оркестра „Душан Сковран“

Јелена Јеленковић

асистент за ужу научну област Музичка теорија

тел: +381 63 11 17 784
E-пошта: jelenajelenkovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Основне академске студије завршила је на одсеку за Општу музичку педагогију Факултета музичке уметности у Београду (2004-2009). Дипломирала је у року и са највишом оценом на предмету хармонија са хармонском анализом у класи проф. Милане Стојадиновић Милић. Тренутно похађа докторске студије у области музичке теорије на ФМУ у Београду. Учествовала је на неколико интернационалних научних скупова у земљи и иностранству: Музичка теорија и анализа (Београд), Српски језик-Књижевност-Уметност (Крагујевац), Владо С. Милошевић: Етномузиколог, Композитор и Педагог (Бања Лука), MУСИЦУЛТ’14 – Глобално/Локално (Истанбул). Одржала је предавање на тему „Црњански - музика бола“ у оквиру циклуса Музички записи у Народној библиотеци Републике Србије (Београд, 2014). Од 2011 ради као асистент на катедри за Музичку теорију, на предметима: Хармонија са хармонском анализом, Музички облици и Анализа музичког дела. Од 2013-15 била је ангажована као секретар катедре за музичку теорију.

Штампана библиографија:
Улога тоналности у семантичкој (ре)конфигурацији пасторалног топоса у делу Симфонијске игре оп.45 С. Рахмањинова, Зборник радова са Деветог међународном научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, Књ.3, Уметничко наслеђе и рат & Музика и медији, ФИЛУМ, Крагујевац, 2015, 309- 319.
Архетип Архаје - Значај тоналне пролонгације у наративном току гудачког трија Архаја Љубице Марић, Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музиколошко друштво Републике Српске, Бања Лука, 2015, 476-490.
Седам кругова меланхоличних сновиђења, Повеља - часопис за књижевност, уметност и културу, бр.1, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево, 2015, 170-175.
Традиција „у кадру“, Локално/Универзално – Студије музике и културе MУСИЦУЛТ’14, ДАКАМ, Истанбул, 2014, 85-97. (о делу И. Бркљачића „Мокрањац“)
Дејство симетрије карактерне варијантности и симетрије пермутације у процесу интеграције циклуса Вињете оп.43а Дејана Деспића, У част професора Дејана Деспића – Зборник радова са Осмог годишњег скупа Катедре за музичку теорију, ФМУ, Београд, 2012, 146-158.

Филип Павличић

наставник за ужу стручну област Музичке теорије

Биографија

Рођен сам 04.12.1978. у Подгорици. Факултет музичке уметности у Београду сам уписао школске 1996/7, а дипломирао сам 2003. године, на одсеку за Општу музичку педагогију, са просечном оценом током студија 9,45. Дипломски рад, под називом „Сличности и разлике у хармонском језику клавирских концерата Шумана и Грига“, рађен под менторством проф. Мирјане Живковић, одбранио сам 27.11.2003, са највишом оценом 10.

2004. године сам уписао постдипломске (магистарске) студије на истом одсеку ФМУ, а први део магистарског рада, под називом „Семантичка интеракција у Концерту ин Ф Џорџа Гершвина“, рађеним под менторством доц. Гаруна Малаева одбранио сам у фебруару 2006. године, са највишом оценом 10.

Докторске студије из области музичке теорије уписао сам 2008. године на Факултету музичке уметности, на коме сам ангажован од стране Катедре за теоријске предмете као студент демонтратор.
Прве радове сам излагао у току студија, на презентацијама студентских радова, а учествовао сам на више међународних научних скупова из области музичке теорије.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (тада истуреном одељењу ФМУ) сам први пут ангажован у другом семестру школске 2001/2. године, као демонстратор на предмету Хармонија са хармонском анализом. Од 2005. године сам стално запослен на ФИЛУМ-у, најпре у звању асистента-сарадника, а затим, од 2009. године, у звању асистента, на предметима Хармонија са хармонском анализом и Анализа музичких стилова.

Станко Симић

асистент за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: +381 64 28 66 577
E-пошта: 87stanko@gmail.com
Биографија

Станко Симић рођен је 1987. године. На Факултету музичке уметности у Београду стиче звање Мастер музички уметник – клавир (2011. године) у класи ред. проф. Лидије Станковић, а године 2015. завршава мастер студије из композиције у класи ред. проф. Зорана Ерића, те у истој класи уписује докторске студије из композиције (основне студије из композиције завршава у класи ред. проф. Властимира Трајковића). На студијама клавира проглашен је за студента са најбољим успехом из главног предмета (награда из Фонда Слободанке Милошевић-Савић, 2010), а пар година касније постаје добитник награде из Фонда Јосип Славенски Катедре за композицију за дело Таласи (2013). Протеклих година студија учествовао је на разним семинарима код познатих пијаниста као што су Ј. Кот, Т. Хект, А. Сердар, Л. Бизјак, Л. Скелтон, Н. Поповић, А. Романић... као и код еминентних композитора као што су Л. Франческони, Л. А. Смит, Р. де Грут, Н. Х. Асхајм, К. Гаденштетер, Ј. Робен. Био је финалиста на композиторском такмичењу Кшиштоф Пендерецки – Arboretum (Пољска, 2012), као и на интернационалном композиторском такмичењу Città di Udine (Италија, 2014). Добитник је стипендије за двогодишње мастер студије из клавира Универзитета у Ставангеру (Норвешка, 2010). Коаутор је пројекта Стручна рецензија и нотографија: припрема за штампу критичког издања целокупног клавирског опуса Василија Мокрањца и од 2014. године ангажован је као професионални нотограф, коректор, редактор и аутор предговора (у тиму са Д. Латинчићем, као и са руководиоцима В. Трајковићем и И. Жебељан), пројекта Српске академије наука и уметности. Редован је члан Удружења композитора Србије као и СОКОЈ-а, а тренутно је запослен као асистент на Катедри за музичку теорију ФМУ у Београду.

Александра Ивковић

Асистент за ужу научну област Музичке теорије

E-пошта: ivkovic.aleksandra83@gmail.com
Биографија

Александра Ивковић је дипломиала и специјализирала на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломске студије је завршила на одсеку за Општу музичку педагогију,са дипломским радом из предмета Хармонија са хармонском анализом на тему Хармонски језик у симфонијама Роберта Шумана. Специјализирала је на тему Концепција и значај мелодије у индивидуалном језику Роберта Шумана. Александра Ивковић је учествовала на више међународних и националних научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Академије умјетности у Бањој Луци и Факултета уметности у Нишу. Научна активност Александре Ивковић указује на посвећеност истраживањима у области музичке теорије, посебно у области музичке стилистике. Докторске студије је уписала академске 2010/11 године и ради на изради докторске тезе под менторством др Ане Стефановић на тему Мелодија у раном романтизму: теоријски концепти и стваралачке стратегије.

Тијана Илишевић

Асистент за ужу научну област Музичке теорије

Биографија

Тијана Илишевић је рођена 1988. године у Београду. Основне студије завршава на студијском програму Општа музичка педагогија (2010), након чега диплому стиче на студијском програму Музичка теорија, бранећи мастер рад из предмета Хармонија с хармонском анализом у класи проф. Јелене Михајловић-Марковић (2012). На истом студијском програму брани специјалистички рад у класи проф. Милоша Заткалика (2014). Тренутно је студент докторских студија на студијском програму Музичка теорија. Подручје музичко-теоријског и аналитичког интересовања обухвата питања телеолошких стратегија и наративности у посттоналној музици.

У периоду између 2006. и 2016. године, била је активни члан и солиста женског академског хора Collegium Musicum, са којим је наступала на престижним светским сценама (Stiftung Mozarteum у Салцбургу, Carnegie Hall у Њујорку, Dôme des Invalides и Sénat - Palais du Luxembourg у Паризу). Свој педагошки рад започела је у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду (2010-2016). Тренутно је запослена као асистент на катедри за Музичку теорију.

Лазар Ђорђевић

Асистент за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

E-пошта: l.djordjevic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Лазар Ђорђевић је рођен 1992. године у Крагујевцу где је завршио одсек за музичку теорију средње музичке школе „др Милоје Милојевић“. Студије композиције на Факултету музичке уметности у Београду уписује 2010. године у класи редовног професора мр Зорана Ерића. Основне академске студије завршава 2014. године са просечном оценом 9,85, а мастер академске студије завршава 2015. године са оценом 10,00 на завршном раду Reminiscence за симфонијски оркестар. Тренутно је студент треће године докторских академских студија у класи мр Зорана Ерића.

Лазар Ђорђевић се усавршавао у иностранству похађајући композиторске радионице у Сарајеву, Љубљани и Мирцушлагу (Mürzzuschlag) код композитора Питера Аблингера (Peter Ablinger), Винка Глобокара, Сиднија Корбеа (Sidney Corbett), Стивена Мекнефа (Stephen McNeff), Јоханеса Креца (Johannes Kretz) и Јана Робина (Yann Robin).

Носилац је прве награде за најбољу композицију на конкурсу „Нова српска музика за хармонику“ у оквиру Интернационалног фестивала хармонике „Еуфонија“ (2016) за композицију Једном сам негде чуо..., награде из фонда Стеван Христић (2017) за композицију Reminiscence за симфонијски оркестар и награде из фонда Јосип Славенски (2017) за композицију Memoriаin Aeternа, први српски концерт за хармонику и оркестар. На „Конкурсу за композиторе“ Музичке продукције РТС-а (2017) његова композиција Reminiscence за симфонијски оркестар одабрана је за снимање и/или извођење.

Дела Лазара Ђорђевића извођена су у земљи и иностранству (Србија, Босна и Херцеговина, Аустрија...). Аутор је и композиција за дечје позоришне представе и филмове. Поред властитих композиција изведенe су и многе Ђорђевићеве оркестрације композиција других аутора.