Шеф Катедре

др Весна Микић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

Биографија

VesnaMikić(1967, Beograd), redovni je profesor i šef Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Vodi kurseve iz savremene istorije muzike, kao i uvodne kurseve iz istorije i teorije popularne muzike na doktorskim studijskim programima. Dugogodišnji je zamenik glavnog i odgovornog urednika Internacionalnog časopisa za muziku Novi Zvuk i osnivač Centra za istraživanje popularne muzike (2013). Posvećena je istraživanju mogućih interpretacija i raziličitih kulturnih kontekstualizacija produkcijiskih i recepcijskih muzičkih praksi. Autorka je dve knjige: Muzika u tehnokulturi (Beograd, UU 2004) i Lica srpske muzike: neoklasicizam (FMI, Beograd, 2009) i više studija i članaka objavljenih u zbornicima radova i časopisima u zemlji i inostranstvu.

Шеф Одсека

др Тијана Поповић Млађеновић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

тел: +381 63 85 65 026
E-пошта: tijana.popovic.mladjenovic@gmail.com
Биографија

др Тијана Поповић Млађеновић, музиколог, професор је на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Такође, предаје и на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду (мастер и докторске студије Теорије уметности и медија), као и на Департману за музикологију и етномузикологију Академије уметности у Новом Саду (докторске студије Музикологије). Била је гостујући професор Департмана за музикологију Филозофског факултета Универзитета у Љубљани, Литванске Академије за музику и позориште у Виљнусу, Музичке академије Универзитета у Сарајеву, као и Музичке академије Универзитета у Цетињу. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду. Током рада на магистарској тези, усавршавала се, као стипендиста француске владе, у Паризу (Université Paris IV – Sorbonne) у области савремене француске музике, док је у оквиру студијских боравака у Бостону и Оксфорду спроводила истраживања везана за израду докторске дисертације. Подручја њеног научног интересовања јесу европска музика fin de siècle-a, поетика и стилистика савремене музике, естетика и филозофија музике, проблематика музичког мишљења, као и интердисциплинарна музикологија и наука о уметности. Аутор је 5 књига, преко 100 студија објављених (на српском, енглеском, француском и немачком језику) у колективним монографским издањима, међународним и домаћим часописима и зборницима радова са интернационалних конференција (Аустрија, Француска, Португалија, Литванија, Грчка, Велика Британија, Пољска, Аустралија, Италија, Белгија итд.), као и уредник 15 различитих музиколошких и музичких издања, од којих је неколико међународних монографија. Сарадник је музичких енциклопедија MGG, Grove, као и Grove Music Online. Члан је програмског одбора више интернационалних конференција, сарадник на више научних пројеката, као и рецензент међународних и домаћих научних часописа. Била је члан уредништва музиколошког часописа Музички талас, као и едиције Ars Musica издавачке куће Clio. Члан је Интернационалног музиколошког друштва, Музиколошког друштва Србије (бивши је председник Управног одбора), Управног одбора Удружења композитора Србије, као и Одбора одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

wikipedia

Продекан за научни рад

др Ивана Перковић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ivanaperkovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Редовни професор др Ивана Перковић, музиколог, дипломирала је 1995. године, магистрирала је 1997. године и докторирала 2006. године на Факултету музичке уметности у Београду под менторством ред. проф. др Роксанде Пејовић.

Педагошки рад др Иване Перковић везан је за Катедру за музикологију Факултета музичке уметности у Београду: након завршених основних студија „прошла је вертикалу“ звања од асистента приправника до редовног професора. Ангажована је на бројним предметима на основним, мастер и докторским студијама музикологије, на основним студијама етномузикологије, као и на докторским студијама на различитим одсецима ФМУ. Била је трајније укључена у реализацију наставе на високошколским установама у Новом Саду, Крагујевцу и на Цетињу.

У научно-истраживачком фокусу др Иване Перковић налазе се: музика православне провенијенције; интердисциплинарно оријентисане теме, посебно однос између музике и књижевности, стваралаштво „бечких класичара“, педагогија црквене музике и историје музике, као и друге теме. До сада је објавила две монографије: Музика српског осмогласника (Београд, 2004) и Од анђеоског појања до хорске уметности: српска хорска црквена музика у периоду романтизма (Београд, 2008). Са др Тијаном Поповић Млађеновић и др Бланком Богуновић коаутор је књиге Interdisciplinary approach to music: listening, performing, composing (2014, на енглеском језику). Тренутно припрема за штампу своју интердисциплинарно конципирану монографију Слух озарен светлом. Музика у српској сакралној књижевности.

Досадашње резултате свог научног рада представила је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству. Радове публикује у националним и интернационалним часописима (Нови Звук, Музикологија, Зборник Матице српске за сценске уметости и музику, Journal of Interdisciplinary Music Studies, Българско музикознание и други), колективним монографијама, као и у тематским зборницима који се издају у земљи и изван ње. Mеђу њима су и публикације светски реномираних научних издавача. Сарадник је Grove Music Online и The Canterbury Dictionary of Hymnology. Аутор је преко 60 објављених научних радова и студија. Учествовала је на више од двадесет трибина, округлих столова и јавних предавања у земљи и иностранству, била је члан многобројних организационих и програмских одбора националних и интернационалних научних скупова. Добитник награде Министарства за науку и технологију и сребрне медаље Универзитета уметности.

Била је продекан ФМУ за научни рад 2010–2011. године и за то време осмислила је и координирала пријаву Темпус пројекта ЕУ чији је носилац био Факултет музичке уметности, тј. Универзитет уметности у Београду. Укупан одобрени ЕУ грант, за свих 18 институција у конзорцијуму, износио је преко 950.000,00 евра. То је био први Темпус пројекат из области музике у Европи. Из породичних разлога (материнство) повукла се са продеканске дужности и руковођења пројектом.

Иницирала је, креирала и водила низ одобрених и успешно реализованих међународних пројеката. Своје искуство у креирању пројеката применила је и приликом припреме модула „Музички идентитети и европска перспектива: интердисциплинарни приступ”, који се од октобра 2014. успешно реализује у оквиру Катедре за музикологију ФМУ, уз подршку Жан Моне програма ЕУ. Учесник је и један од аутора већег броја националних пројеката из области основних истраживања, промоције и популаризације науке подржаних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и др.

Члан је низа националних и интернационалних удружења: Удружења композитора и музичких писаца Србије, Музиколошког друштва Србије (председник Управног одбора 2006–2010), The International Society for Orthodox Music, активно учествује у раду међународне студијске групе за црквену музику Cantus planus која делује у оквиру Интернационалног музиколошког друштва. Члан је Матичног одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске у Новом Саду и члан редакције часописа Зборник Матице српске за сценске уметности и музику.

др Соња Маринковић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

Биографија

Др Соња Маринковић, музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, предаје историју музике и методологију научног рада. Члан је редакције Интернационалног часописа за музику Нови Звук, главни уредник часописа Мокрањац; директор XIV и XV међународне Трибине композитора у Београду (2005–2006). У истраживањима бави се питањима односа фолклора и композиторског стваралаштва (њена докторска дисертација била је Музички национално у српској музици прве половине 20. века), као и питањима социјалне уметности. Аутор је уџбеника за средње школе за предмете музичка култура, музичка уметност и историја српске музике.

др Драгана Стојановић-Новичић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

тел: +381 62 250 294
E-пошта: drasnovi@gmail.com
Биографија

Српски музиколог др Драгана Стојановић-Новичић посвећена је проучавању савремене српске, европске и америчке музике. Последњих година највише се бавила стваралаштвом Винка Глобокара, Едгара Вареза, Џона Кејџа и Конлона Ненкероуа. Написала је пет књига, била је коаутор две колективне монографије и коуредник две колективне публикације. Објављивала је текстове у American Music, Новом звуку, Музикологији, Trećem programu, Мокрањцу, Sveskama. Учествовала је на музиколошким конференцијама у Европи и САД (Србија, Република Српска/Федерација БиХ, Швајцарска, Велика Британија, Француска, Финска, Мизури, Калифорнија). Добитник је Фулбрајт стипендије (2016), коју је реализовала као гостујући професор и истраживач на Бард колеџу (Њујорк, САД); на Барду је држала курс „Музика европске авангарде“, предавала је „Слушни тренинг“ (солфеђо) и вршила истраживање у Џон Кејџ трасту. Министарство науке Владе Србије доделило јој је постдокторску стипендију за усавршавање у иностранству (2008), а добила је и грант швајцарске Фондације „Паул Захер“ у Базелу (2006/7). Један је од учесника Модула „Жан Моне“ Музички идентитети и европска перспектива (Еразмус+ програм ЕУ), који се остварује у оквиру Катедре за музикологију Факултета музичке уметности у Београду. Док Едвард Јурковски, у приказу ауторкиног поглавља у The Ashgate Research Companion to Minimalist and Postminimalist Music, истиче да она „пружа фасцинантан историјски наратив о пореклу минимализма у Србији,“ Кај Ген бележи: „Она је фантастичан научник, посвећен детаљу.“ Наступала је као пијаниста; приредила је соло реситал у Швајцарској (Цирих, 2015). Привучена сценом, дизајнира различите форме драмских адаптација живота и стваралаштва композитора у које су укључени глумци, видео уметници, музичари; перформанс Конлон Ненкероу – сто година од рођења композитора, изведен је у оквиру БЕМУС-а 2012.

др Драгана Јеремић Молнар

редовни професор за ужу научну област Музикологија

E-пошта: admolnar@sbb.rs
Биографија

Драгана Јеремић Молнар (1974), музиколог, редовни професор на Катедри за музикологију и на Интердисциплинарним студијама (студијски програм: Теорија уметности и медија) Универзитета уметности у Београду. Предавала је историју музике на Академији уметности у Новом Саду и била предавач по позиву у Београдској отвореној школи (модул: Идеја Европе у уметности и књижевности). Студирала је у Београду (Факултет музичке уметности и Алтернативна академска мрежа) и Минхену (Institut für Musikwissenschaft, Ludwig-Maximillian Universität). Била је стипендиста DAAD фондације. Аутор је и коаутор девет књига. Објавила је низ чланака у националним и иностраним часописима из области музике, социологије, филозофије, студија културе и књижевности, као и више радова у зборницима међународних конференција у земљи и иностранству. Године 2014. публиковала је чланак "Adorno, Schubert, Mimesis" u časopisu 19th Century Music (vol. 38, no. 1, pp. 53–78).

Подручја интересовања: музика 19. века са посебним нагласком на Немачкој и Аустрији; социологија музике; естетика музике; примењена психоанализа; музика и политика.
Најважнији радови: Мит идеологија и мистерија у тетралогијји Рихарда Вагнера. „Прстен Нибелунга“ и „Парсифал“, Београд, 2004 (с Александром Молнаром); Српска клавирска музика у доба романтизма, Нови Сад, 2006; Рихард Вагнер, конструктор “истинске” реалности, Београд, 2007; Искупљења имагинарних сагрешења сина: „Едип“ и „Либијац“, Београд, 2008; Искупљење имагинарног сагрешења оца:„Борис Годунов“, Београд, 2008; Музички узвишено у делима Бетовена и Шенберга, Београд, 2009; Музички авангардизам у Шенберговој додекафонској поетици и Адорновој критичкој естетици, Београд, 2009 (с Александром Молнаром); Адорнов Шуберт. Пут ка теорији мимезиса, Београд, Факултет музичке уметности, 2014 (с Александром Молнаром); „Зимско путовање“ Вилхелма Милера и Франца Шуберта, Београд, 2014; “Inception of Wagner’s Doctrine of Regeneration Prior to the Revolution 1848–1849”, New Sound, 2013, No. 42/II, pp. 71–85; „Проблем реалности у списима Рихарда Вагнера. Реалност уметничког дела као транзиција од ‘реалности света садашњости’ ка ‘реалности света будућности’“, Филозофија и друштво, 2014, год. XXV, бр. 2, стр. 257–273.

др Ана Стефановић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

Биографија

др Марија Масникоса

ванредни професор за ужу научну област Музикологија

Биографија

др Биљана Лековић

доцент за ужу научну област Музикологија

Биографија

Ивана Миладиновић Прица

асистент за научну област Музикологија

E-пошта: vanamp@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Ивана Миладиновић Прица (1979, Пријепоље) дипломирала је на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, где је тренутно на докторским студијама. Добитница је награде из фонда „Властимир Перичић“, коју додељује Катедра за музикологију. Од 2010. запослена је на Факултету музичке уметности као асистент за ужу научну област Музикологија. Ангажована је и на интердисциплинарним мастер студијама на Универзитету уметности у Београду. Учествује у реализацији научног пројекта Катедре за музикологију ФМУ, као и пројекта Црногорске академије наука и умјетности. Била је учесник међународног пројекта The Freedom of Sound. John Cage behind the Iron Curtain (Ludwig Museum – Museum of Contemporary Art, Будимпешта). Ангажована је као сарадник Српске енциклопедије и Grove Music Online. Неколико година је писала музичке критике и уређивала емисије на Трећем програму Радио Београда. Такође, дугогодишњи је сарадник Музичког центра Црне Горе. Члан је Музиколошког друштва Србије и европске асоцијације Forum Klanglandschaft. Радове објављује у стручним часописима (New Sound. International Journal of Music, Tacet. Experimental Music Review, Трећи програм Радио Београда), колективним монографијама и зборницима са међународних конференција. Дипломски рад Од буке до тишине: поетика раног стваралаштва Џона Кејџа објављен је у издању ФМУ (2011). Њена истраживачка активност усмерена је првенствено на проблематику неоавангардних и експерименталних пракси у савременој америчкој, европској и српској музици.

Ивана Петковић

асистент за ужу научну област Музикологија

Биографија

ИВАНА Р. ПЕТКОВИЋ (1983) је дипломирала на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду 2009, одбранивши дипломски рад под називом Позно стваралаштво Клода Дебисија – ‘Истине’ о француском миту са највишом оценом. Докторске студије на студијском програму Музикологија, уписала је 2010/2011, и тренутно ради на изради докторске дисертације под називом Музички универзум Клода Дебисија – у трагању за непосредношћу ‘сагласја’ између уха и ока, под менторством ред. проф. др Тијане Поповић Млађеновић.

Ивана Петковић је у периоду од фебруара 2011. до фебруара 2012. године, у својству студента прве а, потом, и друге године докторских студија на ФМУ у Београду, била ангажована као сарадник у настави при Катедри за музикологију ФМУ на предметима Општа историја музике, Национална историја музике и Историја музике. У звање асистента за ужу научну област Mузикологијa на Катедри за музикологију ФМУ у Београду, Ивана Петковић је изабрана у децембру 2012. године.

До сада је објавила две књиге: дипломски рад Позно стваралаштво Клода Дебисија – ‘Истине’ о француском миту у оквиру едиције Les Beaux Excentriques (Музиколошке студије – Интерпретације, Београд, ФМУ, Катедра за музикологију, 2011), као и коауторску и коуредничку књигу са Олгом Оташевић, под називом Стеван Стојановић Мокрањац у написима ‘других’ (Београд, МДС и МОБ, 2014).

Поред поменутог, објављивала је своје текстове (студије, чланке, приказе, биографске одреднице, интервјуе, пропратне текстове) у зборницима студентских радова, часописима од међународног и националног значаја, међународним колективним монографијама, зборницима са научних скупова, Српској енциклопедији, рубрици Интервјуи сајта УКС, књижицама ЦД издања Музиколошког друштва Србије.

У периоду од 2010. до 2014. године, радила је као секретар Музиколошког друштва Србије и за то време је учествовала у организацији и реализацији значајног броја пројеката овог друштва. Члан је Музиколошког друштва Србије од 2010. године, члан је Интернационалног музиколошког друштва од 2015, као и Удружења композитора Србије (секција музичких писаца) од 2015. године.

Секретар Катедре

Радош Митровић

асистент за ужу научну област Музикологија

тел: +381 62 250 317
E-пошта: radoshmitrovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Радош Митровић (рођен 1989. у Београду) је асистент и секретар Катедре за музикологију, Факултета музичке уметности у Београду. Основно поље његовог академског интересовања јесте савремена музика и естетика музике, а тренутно ради на докторској дисертацији под називом Крај постмодерне, под менторством ред. проф. др Мирјане Веселиновић-Хофман. Имао је прилике да учествује на округлим столовима и међународним конференцијама, као што су: Хајдн у Лондону, АРТГЕТ (2007); 150 година од рођења Густава Малера, Задужбина Илије М. Коларца (2010); Шуман и његови двојници, АРТГЕТ (2010); ФЕСТУМ, СКЦ (2012); Musical Practices – Continuities and Transitions, XII International Conference of the Department of Musicology, ФМУ (2014); Дани Владе С. Милошевића, Бања Лука (2015); Beyond the Crisis in the Humanities…, ФМК, Београд (2015); Musical Legacies of State Socialism…, САНУ, Београд (2015); Ruidalsud,, International Festival of Arts. Italy-Argentine-Serbia, Нови Сад (2015) … Објављује чланке у стручним часописима Нови звук, Зборник Матице Српске за сценске уметности и музику, Art and Media, Muzika. Допринео је монографији Историја уметности у Србији, XX век, III, као и издању Српска енциклопедија, САНУ, Матица Српска. Аутор је е-књиге Стваралачки однос Маурисија Кагела према музичког традицији (2014). Митровић је добитник награде Властимир Перичић за најбољег студента музикологије (2011/12); добитник је стипендије British Music Society за учествовање у Gaudeamus musiekweek, Утрехт (2014), а био је и део програма Next Generation, фестивала савремене музике Donaueschinger Musiktage, Донауешинген (2012). Био је члан уредништва студентског зборника радова Музиколошке перспективе I/II (2012), као и организационог одбора симпозијума Transpositions: Music/Image (2016). Члан је Музиколошког друштва Србије и Центра за истраживање популарне музике. Активан је као музички критичар и аутор емисија на Радио Београду 2.

Марина Марковић

асистент за ужу научну област Музикологија

E-пошта: marinajmarkovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Марина Марковић (1968, Београд) завршила је студије музикологије на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Тренутно је на докторским академским студијама у оквиру исте институције. Током основних студија радила је као музички сарадник на Студију Б (радио емисија Концерт Студија Б), као и у Драмском програму Радио Београда. Била је ангажована у својству истраживача на пројекту Voiceless Choirs. Serbian Musical Collections from Zemun in 19th and Early 20th Centuries, реализованом у сарадњи Британске библиотеке из Лондона, Историјског архива Београда и Факултета музичке уметности у Београду. Сарађивала је у конципирању и реализацији културних програма Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду, где је одржала више јавних предавања из области руске музике 19. и 20. века.

Од 2014. године запослена је на Факултету музичке уметности у Београду као асистент за ужу научну област Музикологија. Сарадник је на пројекту Идентитети српске музике у светском културном контексту Катедре за музикологију ФМУ, у вези са пословима припреме, провере и обраде података, који се односе на научна истраживања обухваћена пројектом. Њена истраживачка интересовања усмерена су превасходно на област црквене музике православних земаља, као и на проблематику интердисциплинарних музичких студија. Радове објављује у стручним часописима, као и у публикацијама са интернационалних конференција. Аутор је књиге Песме Србљака у једногласним записима српских мелографа (Београд: Сигнатуре, 2006). Члан је Музиколошког друштва Србије од 2008. године.

Стефан Цветковић

асистент за ужу научну област Музикологија

тел: +381 11 32 20 985
E-пошта: stefan.cvetkovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Стефан Цветковић (Београд, 1983) дипломирао је музикологију на Факултету музичке уметности у Београду 2010. године, са наградом из фонда „Властимир Перичић“. Докторске студије похађа на Катедри за музикологију где од 2015. године ради у звању асистента на предметима Методологија научног рада и Методика наставе историје музике. Од 2011. до 2015. године деловао је као музички уредник на Трећем програму Радио Београда на којем је реализовао неколико стотина емисија посвећених историјској и савременој стваралачкој и извођачкој пракси у земљи и свету, а у истој институцији је тренутно ангажован као музички критичар и аутор тематских емисија из области музичког извођаштва. Уже поље његовог научног интересовања је историја и теорија пијанизма, са фокусом на праксама модернистичке епохе. Учествовао је на више научних скупова и симпозијума у земљи и иностранству, а радове објављује у различитим врстама стручних публикација. Члан је Удружења композитора Србије и Музиколошког друштва Србије.